Velja Bugarin Painter

Slikar

Veliboru Bugarinu

Boja je odsjaj duše i zrak iskonskog čina

iz koga dare Božje sad zemnik nama daje

i ta bojanka što nam divotom mami oko

prirode dar je sazdan od kapi biljnog soka

i žara srećne ruke koja pra-pejzaž nudi

i ogledalo nebno za reljef našeg lica

Duša – ako nam čedna i vrtom Počela zarna

lepotu mladog sveta nek opet žudno sanja

jer ovde san nas gusne u žižu žive slike

Kroti trepavke naše i tajnim zovom vodi

ka sofri punoj zdela sa koljivom i vinom

A Sveti Duh treperi ko golub usred hrama

i mazi naše senke dok hodočasno bdiju

i tvore Višnjeg naum delom koje nas glasi

Raša Perić

Slikar i dinje

po Velji Bugarinu

Nije jesen: Tek zašlo leto, još mnogo žutog i sve sazrelo:

Ipak još se kreće: Nebu nikad dosta: Plodovi posle

požara: Tek prva senka

Slikar na sred polja presekao dinju: Miriše zlatno i

sito: Priroda se našminkala: Čeka

Nož je sklopljen: Prizor je suviše mek za naoštreni

čelik

Seme u saću dinjine slasti zemlje bi da se dohvati: Valja se

nastaviti: Otiče snaga

Seljak na kraj njive priseo: Hleb, luk, slanina: sitan vez

britve: Ni sunce je ne vidi

Slikar se namešta: Gomila dinja, pčele: Dan topao:

Kukuruzi tek u braon krenuli

Platno čeka, dinja se rasečena čudu okreće: Hoće li:

Slikar po bojama pribira: Zar samo sa dve-tri: Sve

utišano: Sunce ispeglalo razlike: Dal' da prihvati zalogaj

slanine: Možda će inspiracija: Seljak ga hrabri: Ništa se

ne mora: Al' kako sad dinji zrelost da joj zaustavi

Spas stigne iznenada: Konj u trku: Sa samog horizonta siđe:

Mrkov sav od snage: Pena ga ovenčala: Seljak ga pozna:

Salašarski ajgir: Slikar se ohrabri: Još je dan: Uzme

crnu boju: Povuče prvi potez: Zgrabi nebo od zemlje:

Zagrize komad dinje: Pomiluje konja: I sve krene

Zoran Slavić

Rekli su...